Pre nekoliko nedelja imao sam priliku da putem društvenih mreža popričam sa jednom svojom čitateljkom u vezi EU. U toku ovog interesantnog razgovora, moja sagovornica bila je pomalo skeptična da nam EU može pomoći - smatrala da EU ne može da promeni naše loše navike ako to mi ne želimo. I tu je, delimično, u pravu. Ali EU može nešto da promeni.

EU nam može dosta pomoći. Pitanje je samo da li mi tu pomoć želimo ili ne.

"ahati su, bezobrazni i drčni jer polaze od činjenice da vi morate doći kod njih, nema druge, i da se vi nemate kome žaliti jer je celokupan administrativni sistem u državi u stilu  nedodirljivih i svemogućih... EU nudi u toj oblasti red i poštovanje zakona, ali u mnogo čemu drugom je opasna zajednica.. njeni pipci su dugački i imaju čvrst zagrljaj..."

"Meni je jako krivo što zbog ovakve administracije jednostavni problemi postaju složeniji, ljudi gube živce, vreme i zdravlje pokušavajući sebi da olakšaju život. I onda naiđu na neljubaznog službenika koji treba da bude na usluzi čoveku koji ga hrani. 

Slažem se da EU ima svoje mane. I to dosta. Mada, žalosno je što mora neko sa strane da dođe i da nam kaže kako možemo lakše voditi svoj život. 

Pošto u kući imamo malu bebicu (bratanica Maša), trebalo je pre koji dan podneti zahtev za povraćaj PDV-a na bebi operemu. U nadležnoj insituciji još uvek nisu znali šta je sve potrebno od dokumentacije. Čak su razmišljali da traže i izvode iz matičnih knjiga i državljanstvo a vađenje istih bi se verovatno naplaćivalo što bi bilo više nego sam povraćaj. Potpuni besmisao. Da apsurd bude veći, pitali smo prijatelje u Čačku koji su se raspitali u tamošnjoj instituciji i rekli da su izvodi apsolutno nepotrebni kao ni državljanstvo."

"U neće ništa uspeti da promeni ako mi to ne želimo. A ako budemo želeli da nešto promenimo zbog nas samih, to će ići vrlo teško. Ovo zato što su promene, načeno govoreći, izuzetno teške. Ali verujem da, onda kada EU pritegne, da ćemo morati nešto da uradimo čak i protiv naše volje (ovde mislim na ekonomiju i finansije ne politiku). Najskoriji primer bio je sa Svetskom bankom - rekli su nam da treba da smanjimo javnu potrošnju i odmah se krenulo u to (neću da ulazim u valjanost i ozbiljnost naših političara da te mere sprovedu). 

Samo hoću da kažem da je porazno za čitavo naše društvo što imamo političare koji gledaju kratkoročno, usredsređuju se na takve ciljeve a zaboravljaju na dugoročne efekte. Možda grešim, ali mislim da je u pitanju čista nezrelost i nespremnost naših političara da načine suštinske promene. "

"Kada kažete 'mi to ne želimo', na koga mislite?! Ono što je valjalo u Srbiji je otišlo, a ostali smo mi (po svemu sudeći) nesposobni ili slabići.. U prilog tome je i činjenica da imamo Mice ubice i političare na najvišim pozicijama bez škole i diplome, nepismene i bez radnog iskustva. Od osamdesetih se na vlasti vrte jedni te isti ljudi (po 'struci' političari) i formiraju se vlade iz redova njihovih stranaka, a bogami i po porodičnim i kumovskim linijama- kako je narod to lepo uočio: "sjaši kurta da uzjaši murta"!  Ovde novi izbori ne znače ništa, ne donose ništa novo i nikog boljeg jer ostaju u ekipi isti oni koji su već bili- samo na drugim položajima i možda u nekoj drugoj stranki (tzv. preletači).  

A što se EU tiče, savršeno dobro zna sa kime ovde ima posla i koja taktika   je jedina moguća da bi bili poslušni i igrali kako oni sviraju.  Pa,  zašto ovi 'naši' političari pristaju na sve što EU traži?  Pa, zbog para!   Ne žali EU lovu, daje je i šakom i kapom i na sve strane- i u kešu i u kreditima..  A, kako to da i pored tolikog davanja su:  i zemlja i narod sve siromašniji i gladniji?   Kako je to moguće?!"

Kada sam govorio o olakšanju života, to se nije odnosilo samo i isključivo na investicije. One jesu potrebne jer stopa zaposlenosti zavisi od njih. Ali, ja sam pre svega mislio na smanjenje procedure za dobijanje dozvole za izgradnju kuće, mislio sam na zaštitu pravu pred sudovima (pre neki dan sam pričao sa jednim sudijom i govorio mi je da je pre nekoliko nedelja dobio slučaj iz 1984. godine - predmet stariji godinu dana od mene); mislio sam na procedure izdavanja novih dokumenata (izvodi iz matičnih knjiga se sada mogu poručiti preko interneta - da nije bilo donacija iz EU, duže bi se čekalo na ove mogućnosti); mislio sam na procedure koje se odnose na prijavu zaposlenih na biro rada odn. na prijavu novog zaposlenog u nadležnim institucijama (zdr. i soc. osiguranje...); itd.

Suština jeste da promena nije neophodna zbog EU. To sam jednom prilikom i rekao parlamentarcima Bundestaga i Evro-parlamenta. Bitna je jer ako se ne promenimo i ako ostanemo zakopani tu gde jesmo da ćemo, popout dinosaurusa, izumreti. Treba pratiti duh vremena, i nadam se da se tu slažemo.

Isto tako, ako hoćemo da se takmičimo sa ostalim državama, moramo da ih pratimo u svemu: u znanju, sposobnostima, iskustvima, predanosti, posvećenosti, kulturi rada i življenja. To ne znači da a priori treba sve prihvatiti, ali treba učiniti izmene koje su moguće.

EU, primera radi, insistira na borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa. Da li smatrate da ove promene treba da učinimo zbog nas samih ili samo zbog EU? Treba da ih učinimo zbog nas jer je nedopustivo da se slučajevi u sudu razvlače po 30 godina, da tužilac u međuvremenu umre a da tuženici jedan po jedan umiru?